radiobalkanfox
Ona je jedna od ikona devedesetih – Slađana Delibašić. U vreme hiperinflacije, opšte bede i ratova u okruženju, bila je jedna od najvećih zvezda, plesala je, đuskala, pevala; za jedno veče umela je da zaradi više nego svi radnici neke propale državne firme zajedno. Kaže da se nikada nije bahatila. Više voli da kupi nešto za kuću nego patike ili tašnu od petsto evra.
Detinjstvo me vezuje za Kosovsku Mitrovicu, tamo sam rođena. Dole smo bili mama, tata, brat i ja… Tako je bilo sve do moje desete godine kad mi je mama umrla, rano sam je izgubila. Za Mitrovicu me stvarno vežu najlepši dani mog detinjstva. Tata Ljuba Delibašić je bio jako poznat fudbaler, igrao je za Trepču i živeli smo baš onako lepo. Bili smo jedna od imućnijih porodica u Mitrovici, mi i Vitorovići.
U Mitrovici sam išla u školu do desete godine. Sedela sam u klupi sa Ljiljom Jevremović, ona je poznati tekstopisac danas. Viktorijin otac, one čuvene Viktorije, Snežane Mišković, predavao mi je muzičko, nju smo tu i tamo viđali, ali sa Ljiljom sam bila u klupi i to ti je neko moje, naše detinjstvo…
Kada smo Đole i ja počinjali pomogao nam je moj tata, dao nam je para da počnemo sa kupovinom ovog dvorišta i prve kuće. Mi smo imali cilj da celo ovo dvorište i sve kuće koje su bile u njemu bude naše.. I eto, hvala bogu, pre pet godina smo uspeli u tome. Mislim da sam stvarno imala mnogo veliku ulogu i u nastupima, životu, ali i prezentaciji grupe.
Mi smo, evo da ti ispričam, veruj mi, imali situaciju da lik zakupi ceo Sveti Stefan da bi mene gledao kako igram. U lokalu sedi on, pored njega Đole i na bini ja. Ja sam se više puta zezala sa Đoletom da sam sve ovo ja napravila, jer bilo je toliko nastupa gde su plaćali kao taj lik tada, on nam je dao 20.000 tadašnjih maraka za to veče. To je jedan. A bilo ih je najmanje deset. On je imao tu sreću da mene ljudi baš vole, ne znam, valjda imam tu neku harizmu…
Pogledajte dodatni snimak:
Kurir
Dodaj komentar