Životna priča Žanke Stokić

Glumica Živana Stokić, poznatija kao Žanka Stokić imala je život kao na filmu.

Žanka je rođena 1887. godine, a već sa 14 godina udali su je za jednog zaječarskog abadžiju.

U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom Ljubomira Rajčića – pobegla. Prvi „umetnički“ zadatak u trupi za Žanku je bio – pranje veša.

Muž ju je batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.

Kada se premijerno pojavila kao glumica u ulozi Tereze, u predstavi „Bračne noći“ 1902. godine, kako je ostalo zabeleženo i u knjizi Petra Volka „Žanka Stokić“, odmah je osvojila publiku.

Nakon raspada trupe, sa nekolicinom kolega krenula je put vojvođanskih, slavonskih i bosanskih varoši. U Varaždinu je 1907. igrala udovicu u predstavi „Nada“, a bila je to njena prva dramska uloga. Udala se po drugi put godinu dana kasnije i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali i da se završio sa bolnim uspomenama.

Žanka je uz ostale bolesti, imala problem sa dijabetesom i nabavkom insulina. Zato je tokom rata učestvovala u pozorištima „Veseljaci“ i „Centrali za humor“ („Minut posle 10“, „Vita-Mina„, „Kalorita„…), kao i u programima radio Beograda, koji je bio pod nemačkom upravom, u emisijama „Veselo srpsko popodne“ i „Šareno popodne“.

Te emisije su išle nakon čitanja vesti i objava nemačkog komandanta grada, zbog čega ju je kasnije komunistička vlast teretila.

Izvedena pred sud, nije imala branioca

Žanka Stokić je izvedena pred Sud časti 3. februara 1945. Narodni tužilac je bio Miloš Jovanović, a Žanka nije imala branioca.

Čuvena Žanka je za vreme saslušanja pred sudom između ostalog objašnjavala da je težak dijabetičar, da do insulina nije mogla da dođe zbog nestašice lekova, te da joj je novac bio potreban da ga nabavi na crnom tržištu…

Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti, a kazna je bila i društvenokoristan rad te joj je određeno da čisti ulice.

U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića, Samuila Pijade, porodicu Flore. Ukazivala je i na svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi „živela od tuđe milostinje“.

Ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, ističući da je „optužena već godinama bezopasna po društvo„.

Država Srbija i Crna Gora je štampala poštanske markice sa njenim likom i 2003. na predlog Mire Stupice ustanovljena je nagrada „Žanka Stokić“ čiji su laureati naše velike glumice: Milena Dravić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Dara Džokić, a od nedavno i Tanja Bošković.

U leto 1947. godine posetio ju je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno. Prethodno dobivši potrebne saglasnosti nadležnih, dolazio je i Bojan Stupica u nameri da Žanku angažuje u tada novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Međutim, umrla je samo tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju, uz pesmu po njenoj želji – „Oj, Moravo“.

Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom:

– Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Milica Milojević/prenela:B.S.)