radiobalkanfox
Za mnoge roditelje, odgajanje dece je stalna briga. Roditelji se pitaju jesu li njihova deca srećna, dobro prilagođena i kako se snalaze u školi. Takođe brinu o njihovim socijalnim odnosima i prijateljstvima. Za roditelje čija deca ne pripadaju nijednoj društvenoj grupi, ove brige mogu biti još veće.
Međutim, većina roditelja može biti spokojna jer nema ničeg ,,lošeg“ u njihovoj deci, a neki se mogu iznenaditi kad saznaju da su određena neobična ponašanja zapravo znak genijnosti.
Shutterstock
Kao što ističe Institut Dejvidson, „Darovita deca često se suočavaju s jedinstvenim izazovima koji mogu dovesti do pogrešno shvaćenog ili pogrešno tumačenog ponašanja.“ Deca koja idu svojim putem mogu imati poteškoća u nekim područjima, ali često su njihovi neobični postupci pokazatelj da se ispod površine dešava mnogo više nego što iko shvata.
Evo 10 neobičnih ponašanja dece koja su zapravo znak da je vaše dete genije:
1. Hiperfokusiranje
Hiperfokusiranje je kada dete postane toliko uronjeno u neku aktivnost ili predmet da gubi osećaj za vreme, okolinu, pa čak i osnovne potrebe poput jela ili spavanja. Iako ovo ponašanje može izgledati neobično ili zabrinjavajuće, često je znak duboke strasti ili izuzetne sposobnosti u određenom području. Visoko nadarena deca mogu pokazivati ovakav intenzivan fokus na zadatke koji ih zanimaju, pokazujući sposobnost da se duboko angažuju sa materijalom na način na koji drugi to ne bi mogli.
Jedno neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak genija je hiperpovezanost. Prema članku objavljenom u časopisu Psychology Research, hiperfiksiranje se može opisati kao ,,potpuno upijanje u zadatak“. Članak napominje da je hiperpovezanost karakterisana time da osoba intenzivno usmerava pažnju na aktivnosti koje nisu rutinske, do te mere da smanjuje percepciju svog okruženja. Jednostavnije rečeno, hiperfokusiranje znači da je neko toliko fokusiran na ono što radi da ignoriše sve ostalo.
Shutterstock
Child Mind Institute je ukazao da je hiperpovezanost često povezana sa neurodivergentnim stanjima, kao što su ADHD ili autizam. Deca sa ADHD-om često se suočavaju sa problemima u prebacivanju pažnje, jer je njihov fokus na određenoj temi toliko intenzivan da ne mogu lako da prebacuju pažnju na nešto drugo.
Deca se često hiperefiksiraju na specifične teme, kao što su železnice s kraja 19. veka ili potapanje Titanika. Iako ova ponašanja mogu izgledati neobično, ona zapravo mogu biti znak genijalnosti.
2. Sanjaranje
Sanjaranje je još jedno neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak genijalnosti. Za roditelje, imati dete koje sanjari može biti frustrirajuće, posebno kada ste im deset puta rekli da odlože prljav veš, ali umesto da slede uputstva, samo zure u prazno.
Shutterstock
Ipak, sanjaranje ima važnu funkciju u našem mozgu, kako objašnjava kognitivni psiholog Stefan Van der Stighel. Van der Stighel napominje da kada osoba sanjari, ili ,,lutajuće misli“, neuronska aktivnost u njihovom mozgu je slična onoj koja se nalazi u ,,podrazumevanoj mreži“, koju on opisuje kao ,,mrežu oblasti u mozgu koje su aktivne tokom perioda odmora“.
Sanjaranje može da pruži našem mozgu potrebni reset, odmor od suočavanja sa tolikim spoljnim stimulansima. Taj mentalni odmor često daje nesvesnim umovima šansu da smislimo nove pristupe složenim problemima ili idejama koje ranije nismo razmatrali. Sanjaranje podstiče našu kreativnost, a često je znak genijalnosti.
3. Postavljanje pitanja o svemu
Jedno neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak genijalnosti je neprestano postavljanje pitanja o svemu. Vaše dete može pitati zašto je nebo plavo, zašto oblaci izgledaju kao pamuk, zašto možemo videti mesec tokom dana. Možda će postavljati pitanja na koja nemate odgovore, što može biti iritantno, ali to takođe pokazuje koliko su radoznali, što je znak visokog intelekta.
Shutterstock
Deca koja postavljaju pitanja o tome kako sve funkcioniše nisu zadovoljna odgovorima poput ,,Zato“. Oni žele da razumeju svet na dubljem nivou. Žele da znaju ,,zašto“ iza ,,šta“.
Roditelji mogu podsticati potragu za znanjem svoje dece tako što će im pokazivati kako da istražuju. Mogu ih odvesti u biblioteku, gde će pronaći bezbroj izvora o svakoj zamislivoj temi. Podstičući radoznalost svog deteta, roditelji šalju poruku da je postavljanje pitanja dobra stvar, jer pokazuje spremnost da se izazove status quo i znak uma koji se stalno kreće napred.
4. Razdvajanje stvari
Još jedno neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak neprepoznatog genija je razdvajanje stvari da bi se videlo kako funkcionišu. Iako ovo možda nije omiljeni hobi roditelja, rastavljanje tostera ili istraživanje unutrašnjih delova ,,iPhone“-a pokazuje da dete ima strast prema mehanici i želi da razume kako sve funkcioniše zajedno.
Shutterstock
Dete koje rastavlja stvari može imati interesovanje za mehaniku ili inženjering. Njihova ljubav prema majstorskim radovima i rastavljanju stvari može delovati kao neobično ponašanje, ali to je zapravo znak neprepoznatog genija.
5. Izuzetna osetljivost na okolinu
Izuzetna osetljivost na okolinu je neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak genijalnosti. Oni mogu preterano reagovati na određene zvuke. Mogu biti osetljivi na specifične teksture ili se lako preplave u gužvi. Ova pojačana svest može biti znak visokog IQ-a.
Biti izuzetno osetljiv često znači da dete doživljava svet oko sebe na intenzivniji način nego druga deca. Kao što psiholog kliničkih istraživanja Elaine Aron navodi u svojoj knjizi ,,The Highly Sensitive Child“, 15 do 20% dece se rađa sa izuzetno svesnim nervnim sistemom.
Shutterstock
Aron opisuje četiri aspekta visoke osetljivosti: duboko procesuiranje, lako prekomerno stimulisanje, visok stepen empatije i emocionalna reaktivnost, kao i oštru svest o suptilnim stimulansima.
Ona savetuje roditeljima visoko osetljive dece da ,,cenite da je ovo divna osobina. To nije bolest ili sindrom… To je urođeni temperament ili stil koji je prisutan kod oko dvadeset procenata dece i gotovo svih životinja. Bilo šta tako postojano nije nenormalno.“
Iako biti izuzetno osetljiv na okolinu može izgledati kao neobično ponašanje, to može takođe ukazivati na genijalnost.
6. Emocionalna intenzivnost
Još jedno neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak neprepoznatog genija je emocionalna intenzivnost. Emocionalna intenzivnost često prati visoku osetljivost, jer deca sa ovom osobinom doživljavaju svet na dubljem nivou. Oni su veoma usklađeni sa sopstvenim emocijama i emocijama drugih, što znači da mogu biti reaktivni u pojačanim okolnostima.
Deca još uvek uče kako da procesuiraju svoje emocije, što znači da im je potrebna roditeljska pomoć da razumeju i izraze ono što osećaju. Kako napominje Institut Gottman, validacija težih emocija deteta pomaže im da shvate kako da se nose sa njima.
Annebel Van den Heuvel / Panthermedia / Profimedia
„Iskoristite negativne emocije vašeg deteta kao priliku da se povežete, izlečite i rastete,“ savetuje institut. „Deca imaju teškoće u kontroli svojih emocija. Budite saosećajni, ljubazni i puni ljubavi.“
Pomozite svom detetu da stavi reči i značenje na to što oseća. Kada deca mogu pravilno da prepoznaju i označe svoje emocije, sklonija su da se regulišu bez da se osećaju preplavljeno,“ dodaju.
Institut Gottman zaključuje da deca „trebaju pažljivo uvođenje, ruku koju će držati i roditelja koji ih može izazvati da se okrenu ka sebi i odgovore na odgovarajući način.“ Uz pravilno emocionalno vođenje, „oni imaju urođenu sposobnost da postanu visoko funkcionalni odrasli ljudi koji mogu rešavati probleme i inteligentno odgovarati na životne dileme.“
7. Ekcentrično razmišljanje
Ekcentrično razmišljanje je još jedno neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak neprepoznatog genija. Deca koja razmišljaju izvan „normalnih“ granica pokazuju sposobnost da izazovu status quo, što je osobina svih inovatora. Može zbuniti roditelje kada čuju da deca izražavaju ideje koje nikada nisu razmatrali, ali razmišljanje na drugačiji način često je znak neprepoznatog genija.
Shutterstock
Deca koja razmišljaju nekonvencionalno mogu smisliti nova rešenja za stara pitanja. Kroz kreativan pristup rešavanju problema, deca pokazuju da je njihovo neobično ponašanje zapravo pokazatelj da njihovi umovi funkcionišu na višem nivou, što je znak neprepoznatog genija.
8. Odupiranje spavanju
Odupiranje spavanju je neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak neprepoznatog genija. Mnoge dece pomeraju granice vremena za spavanje jer žele da nastave sa igrom ili se boje da će propustiti tajne zabave koje njihovi roditelji priređuju nakon što zaspu. Ipak, deca koja su neprepoznatog genija odupiru se spavanju iz drugog razloga.
Oni često imaju problem da se opuste i „isključe“ mozak. Njihovi umovi su toliko aktivni da imaju teškoće da se opuste, što često vodi do odupiranja odlasku na spavanje. Studija sa Univerziteta u Mičigenu pokazala je da jedan od četvoro roditelja izveštava da njihova deca odupiru spavanje jer su zabrinuta ili anksiozna. Povećana anksioznost često je znak visokog IQ-a, ali kako su autori studije objasnili, deca moraju da spavaju, čak i vrlo pametna.
Shutterstock
„Uspostavljanje dosledne rutine spavanja je od ključne važnosti. Kada deca ne spavaju dovoljno, to može uticati na njihov fizički razvoj, emocionalnu regulaciju i ponašanje,“ kaže Sara Klark, MPH.
„Roditelji bi trebalo da nađu ravnotežu između pružanja utehe i podrške, dok istovremeno postavljaju granice koje pomažu da svi – i deca i odrasli – dobiju dovoljno sna,“ zaključuje.
9. Izmišljanje imaginarnih svetova
Izmišljanje imaginarnih svetova je neobično ponašanje kod dece koje je zapravo znak neprepoznatog genija. Iako može izgledati čudno da vaše dete ima imaginarne prijatelje koji žive na dalekom planeti i slušaju samo eksperimentalni džez, ovi živopisni izumi pokazuju koliko je vaše dete vešto u apstraktnom razmišljanju.
Shutterstock
Možda će smisliti vlastite jezike, što ponovo može delovati čudno, ali ova aktivnost pokazuje da imaju napredne jezičke veštine i jaku sklonost da primećuju i stvaraju obrasce. Na kraju, ono što se roditeljima čini čudnim, deci sa kreativnim umovima ima potpuno smisla. Roditelji bi trebalo da pruže deci nestrukturiran slobodan čas u kojem mogu posetiti sve svetove koje su izmislili i uživati u svom neprepoznatom geniju.
10. Uživanje u samoći
Izbor da više vremena provode sami nego sa drugom decom može izgledati kao neobično ponašanje, ali zapravo je znak neprepoznatog genija. Postoji razlika između biti sam i osećati se usamljeno, kako su psiholozi Dr. Neta Vajnstin i Dr. Thuj-vju Ngujen objasnili u podkastu Američkog psihološkog udruženja, ,,Speaking of Psychology“.
„Obično govorimo o samoći kao o jednostavnom iskustvu biti sam, stanju biti sam,“ rekla je Dr. Weinstein. „Možemo se osećati usamljeno kada smo u samoći, ali možemo se takođe osećati usamljeno kada smo sa drugim ljudima. Dakle, ako razmislite o emociji usamljenosti, negativnoj emociji, ona signalizira da smo disconnected (povezani) od drugih. To nije nešto što je jedinstveno za samoću, to može da se dogodi bez obzira da li smo sa ljudima.“
Shutterstock
Dr. Ngujen je ponovila ovu objašnjenje, opisujući samoću kao „stanje kada ne komuniciramo sa drugom osobom, i kada se osećamo usamljeno, a to se dešava kada osećamo da društveni svet ne odgovara onome što želimo da bude.“
Može izgledati čudno da dete želi da bude samo više nego što želi da se igra sa vršnjacima, ali preferiranje samoće može biti znak neprepoznatog genija. Deca koja biraju samoću trebaju vreme za razmišljanje, maštanje i procesuiranje svog iskustva sveta oko njih.
To može delovati čudno spolja, ali detetu sa bogatim unutrašnjim svetom zaista treba puno vremena za sebe. Ovo ne znači nužno da se osećaju usamljeno, već da uživaju u vlastitom društvu dok istražuju kutke svojih umova, prenosi Your Tango.
Bonus video:
Alo
Dodaj komentar