Znakovi koji ukazuju da je dete pod stresom i kako se suočiti sa tim

Možda nismo toga uvek svesni, ali dete može da bude pod stresom baš kao i mi. Znakovi stresa kod dece nisu uvek prepoznatljivi, ali oni postoje i roditelji ne bi trebalo da ih ignorišu. Ako se pak desi da ih ignorišu, početni znakovi upozorenja mogli bi da prerastu u veoma ozbiljnije probleme, savetuju psiholozi.

Koji simptomi ukazuju da je dete pod stresom?

Simptomi se uglavnom razlikuju od deteta do deteta i zbog toga ih nije lako prepoznati, navodi se na sajtu Mayo klinike. Sve to dodatno otežava dijagnostifikovanje ovog problema, ali stručnjaci se slažu da najčešći simptomi koji ukazuju da je dete pod stresom su:

Povećana razdražljivost. Stres dovodi do pojačanog osećaja ljutnje i razdražljivosti. Dete u tom slučaju može imati emocionalne ispade koji nisu u skladu s njihovim prethodnim ponašanjem ili trenutnom situacijom u kojoj se nalazi.

Problemi sa spavanjem. Čini se da brige i strahovi izlaze na videlo tokom spavanja. Dete koje je pod stresom u većini slučajeva može da ima problema s nesanicom, ili da ima česte noćne more.

Povlačenje u sebe. Roditelji često primete da dete odjednom počinje da se povlačiti u sebe i da se sve ređe druži sa vršnjacima, što je još jedan od čestih znakova koji ukazuje da je dete pod stresom.

Izbegavanje aktivnosti koje su ga ranije zanimale. Kada dete počne da izbegava određene hobije ili aktivnosti u kojima je ranije uživalo, to takođe može da ukazuje na pojačan stres.

Problemi u školi. Značajne promene u uspehu u školi često ukazuju na stres jer stres otežava detetu da se fokusira na gradivo ili domaće zadatke. Emocionalni ispadi i ljutnja u školi takođe mogu izazvati probleme s prijateljima ili nastavnicima.

Bolovi u stomaku ili glavobolja. Kada je dete pod stresom ili oseća neku nelagodu, njegovo telo oslobađa hormon kortizol, što može izazvati glavobolju ili grčeve u stomaku.

Inat. Dete pod stresom može da se oseća preopterećeno. Ono traži načine da se izvuče iz situacije zbog koje se osećaju neprijatno, što može dovesti do pojačanog prkosnog i tvrdoglavog ponašanja.

Važno je napomenuti da ovi simptomi ne moraju nužno da znače da je dete pod stresom, ali često ukazuju da nešto nije u redu i da bi trebalo otkriti tačan uzrok problema, upozoravaju psiholozi.

Deca obično nemaju mnogo moći ili kontrole nad svojim životom. Govorimo im kada da jedu, kada da spavaju, kako da se ponašaju, šta je prikladno da nose, šta je prikladno da kažu i šta treba da nauče… Ponekad je “ne” jedina kontrola koju osećaju da imaju.

Ponekad postoji svrha njihovog lošeg ponašanja, kao što je privlačenje pažnje ili dobijanje nečega što žele. U drugim slučajevima, možda su samo na “autopilotu” jer su iscrpljeni i njihov mozak jednostavno više nije u stanju da reguliše emocije ili postupke. Oni su tokom dana izloženi različitim iskustvima za koja roditelji možda ni ne znaju.

Mozak deteta nije razvijen sve dok ne napune oko 25 godina, i možda jednostavno ne zna kako da obradi današnja iskustva. Zbog toga deca imaju tendenciju da reaguju emocionalno i impulsivno.

Stres ne možete da eliminišete ali možete da se suočite sa njim i sprečite da višak stresa utiče život vašeg deteta.

• Uspostavite i održavajte rutinu. Rutina je važna u životu deteta kako bi ono znalo šta može da očekuje.
• Pronađite vremena za razgovor – deca često teško započinju razgovore, naročito ako su teški i neprijatni. Probajte da razgovarate sa njima tokom obroka ili vožnje jer deca imaju tendenciju da dele više osećanja i iskustava kada ne moraju da vas gledaju u oči.
• Dozvolite im mogućnost izbora kada je to prikladno, na primer šta će večerati, koju igru će igrati ili koji crtani će pogledati.
• Budite fizički aktivni kao porodica – pustite muziku i igrajte, vozite bicikl ili šetajte. Fizička aktivnost i boravak u prirodi pomoći će i vama i detetu da se oslobodi stresa.
• Vodite računa o mentalnom zdravlju. Teško je biti dobar i efikasan roditelj ako se borite sa svojim mentalnim zdravlje.

Foto: Jordan Whitt on Unsplash