radiobalkanfox
Pevačica Zorja Pajić, koja je na početku svoje karijere pevala na ulici, sagradila je sebi vikendicu na Zlatiboru. Naime, Zorja priznaje da odmor od svakodnevnih obaveza i nastupa mlada zvezda pronalazi planinskoj kući koju je sagradila na Zlatiboru.
– Na Zlatibor pobegnem čim se ukaže prilika! Spokoj koji osećam kada sam tamo me uvek osveži i prirpemi za dalji rad. Zaista smo napravili svoj mali raj tamo, i uvek rado odlazimo, pa makar na dva dana – priča pevačica i otkriva da uživa u svakoj aktivnosti na planini:
– Najviše volim da šetam prirodom i da leškarim i samo brinem o tome šta ćemo sledeće jesti. U velikoj kući uvek ima nešto da se očisti, pospremi, ali kada sam tamo, zaista mi ništa nije teško. A noćna sedenja na terasi i pričanja u nedogled uz lepo vino i posmatranje vedrog, čistog neba prepunoj zvezda, a na Zlatiboru sijaju najjače, nikad ne dosadi!
Zorja otkriva da je tokom opremanja kuće dosta brinula o udobnosti, ali i da nije želela da prostor u kojem uživa zatrpa sa previše stvari.
– Kod opremanja je najbitnije bilo da zadržimo prostranost i puno svetlosti, ujutru je uživanje piti kafu tu gde je kuhinja. A predveče, sa druge strane, na terasi, gledati zalazak, koji uvek oduzima dah. Meni najbitnija stvar jeste dušek! Kad se čovek dobro naspava, sve ide lako – priča nam i kroz osmeh objašnjava da voli da se nađe u ulozi domaćice i ugosti najbliže, iako najčešće ona sve posprema:
– Uvek volimo da odemo sa porodicom i prijateljima. Pored dušeka, najbitnija stvar koju smo morali da zadržimo nakon renoviranja jeste kamin, ili peć. Zimi je prava čar kad se od tolike kuće svi okupimo oko njega i tu se onda družimo i veselimo. Umem da napravim štošta, i volim! Ali na žalost, ja sam uglavnom ta koja stoji za sudoperom.
„Biti umetnik na ulici, nije lako“
– Uvek ću na to gledati kao na jedinstveno iskustvo koje se može samo na takav način steći, i uvek ću smatrati da je to odlićan potez jer sam imala prilike da osetim najbrutalniju rekaciju publike, u svakom smislu, te sam na neki način bila pripremljena na sve komentare koje su me sačekali u takmičenju. Biti umetnik na ulici, nije lako, sa tim se čovek nosi kao i sa svim u životu, od najlepših trenutaka, potpunih euforičnih stanja, do jakih udaraca realnosti koje donosi život. Zahvalna sam što sam naučila da se nosim sa tim, i uvek ću pamtiti taj period svog života kao uspeh.
Kurir
Dodaj komentar