Zvezda serije Deca zla Peđa Marjanović intervju

Serija „Deca zla“ osvojila je srca publike od Vardara do Triglava, a ulogu Dragana, jednog od glavnih protagonista ove priče, ekranizacije romana pisca i sudije Miodraga Majića, ostvario je Peđa Marjanović.

Mladi glumac rođen je 1991. godine u Despotovcu, a studije glume, osnovne i master, završio je u klasi profesora Borisa Isakovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Za Kurir on otkriva svoje utiske sa snimanja prve srpske serije na HBO, ali govori i o glumačkim uzorima.

Proslavila vas je serija „Deca zla“, koja je nastala kao plod saradnje Telekoma Srbija i produkcije „Fajerflaj“. Jesu li vas iznenadile reakcije ljudi?

– Nisu. Znali smo imamo jedan dobar scenario, sjajnu glumačku ekipu i reditelje. Iznenadilo me je koliko ljudi gleda HBO i fenomen da više vole da bindžuju serije, nego da čekaju nedeljno emitovanje epizoda. Drago mi je što sam deo jedne ovakve priče koja je će biti prekretnica i za naše tržište.

Da li će ona biti prekretnica i za vašu karijeru?

– Ne znam… Voleo bih. Odigrao sam desetak uloga, ali ovako veliku nisam imao prilike.

Ulogu ste dobili na kastingu. Kako ste se spremali za snimanje?

– Pored rada na scenariju i rada s rediteljima Ivanom Stefanovićem i Vladimirem Tagićem, imao sam i neke fizičke pripreme. Radio sam sa svetskim prvakom u borilačkom sportu džiju-džicu Ivanom Dela Kročeom. Nije bio to zahtev produkcije, niti reditelja. Bilo je potrebno da on pripada tom miljeu ljudi koji obezbeđuju ličnosti od posebnog značaja. Želeo sam da radim s trenerom iz sveta borilačkih veština, kako bih približio sebi njihov mentalni sklop. Oni su spremni da svakog trenutka prime metak za te ljude. Mislim da to običnim ljudima nije jasno. Uvek je pitanje života i smrti. To se ne vidi u seriji, ali je meni to bilo važno, kao glumcu, da vidim šta mogu da izvučem.

Mnoge kolege kažu da su uživali da gledaju vaše scene. Šta je vama glumački bilo najizazovnije?

– Dragan je lepo napisan i samo sam se trudio da pratim tu liniju. Najzanimljivije su mi bile poslednje epizode.

Devojku vam igra Jana Milosavljević i na ekranu delujete kao savršen par. Da li vam je lakše kad poznajete dobro svoju partnerku?

– Posao glumaca je da takve scene i izgledaju kao da između nas ima hemije. Jana i ja smo završili istu Akademiju umetnosti u Novom Sada. Ona je starija od mene godinu dana i išla je na klasu kod Jasne Đuričić, a ja kod Borisa Isakovića. Družili smo se i radili i tokom studija.

Boris Isaković je, kažete, vaš glumački uzor.

– Boris je glumac dosledan sebi. Zahvalan sam mu što mi je usadio glumačke vrednosti kad su u pitanju izraz i istinitost. Mislim da sam kao čovek i glumac odrastao. Mislim da mi je to njegovo mentorstvo puno značilo u životu i na sceni. Ne bih voleo da je bio drugi profesor. On mi je zbog toga uzor. Svima nama glumcima su uzori naši profesori. Od njih učiš direktno o zanatu i umetnosti. Bilo bi loše da je drugačije.

Odrasli ste u Despotovcu. Kako ste se zaljubili u glumu?

– U glumu sam se zaljubio u četvrtom razredu osnovne škole. Završio sam srednju farmaceutsku u Kragujevcu i tamo sam nastavio da se bavim glumom. Išao sam na tri ili četiri paralelne glumačke sekcije. Studirao sam i prava u Nišu. Glumu sam upisao tek iz četvrtog puta. Bio sam uporan. Pokušao sam na FDU i kod Jasne Đuričić. Jasna me nije primila, pa je to uradio Boris. On me je pitao na prijemnom: „Gde si ti bio dosad?“ Jasna mu je rekla da je bio prošle godine. Gluma je moja prva ljubav.

Šta je najlepše, a najteže u glumi?

– Gluma je lep posao. Svi ti procesi su neka vrsta rada na sebi. Mi ne radimo običan posao od osam do tri, nego istražuješ, učiš i čitaš nešto novo. Gluma ti pruža širinu u sagledavanju sveta, a najteže je neizvesnost. Ti nikad ne znaš da li je to što radiš uvek dobro i stalno neko gleda kakav si.

Koji su vaši omiljeni domaći glumci?

– Nikola Kojo, Sergej Trifunović i Nikola Đuričko… Naravno, tu su i Petar Božović i Bata Stojković.

Da li ste imali tremu kada ste saznali da je i Kojo deo glumačke ekipe?

– Nisam ga gledao kao lice sa ekrana, već partnera. Na snimanju sam samo fokusiran na svoju ulogu i naš odnos, a ne na to da pored mene, uslovno rečeno, stoji zvezda.

Nedavno ste imali premijeru „Skupljača perja“ u SNP Novi Sad. Kakva je atmosfera nakon deset igranja u bloku?

– Sjajno smo radili i na svim izvođenjima je bila uvek puna sala. Mlad je ansambl. U pozorištu je pozitivna atmosfera i toplo preporučujem ljudima da dođu i pogledaju naše predstave.

Čime vas je Novi Sad osvojio, pa ste odlučili da vam baza bude tu?

– Za Novi Sad me vežu supruga i ćerka. Dobio sam je kad je krenulo emitovanje serije „Deca zla“ i to sam saznao 15 minuta pre gostovanja na televiziji kod Boška Jakovljevića (smeh).

Kurirr.rs/ Ljubomir Radanov

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir